Saša: Veza pre svih vremena

Dečak. Kamen. Reči koje niko nije naučio. Leto 1991. Sasa ima četrnaest godina, skolski rekord u skoku udalj i ceo zivot pred sobom. Onda zemlja počinje da puca. Jedne noci porodica pakuje kofere - iza njih ostaju kuca, baka, Tisa i sve sto se zvalo dom. Beč ih prima kako veliki gradovi primaju strance: bez pitanja i bez zagrljaja. Ponovljeni razred. Jezik koji grebe. Pogledi u tramvaju. Sasa uči da cuti na dva jezika. Ali u dzepu nosi kamen koji se greje kad se priblizi opasnost. Iz njega izlaze reči koje nikad nije čuo - reči koje jedne noci zaustavljaju metak. A negde na putu, u motelu punom izbeglica, devojčica s priveskom oko vrata podize glavu. Nikad se nisu sreli. Poznaju se oduvek. "Vreme ne teče kao reka. Vreme je jezero - pitanje je samo s kog mesta gledas." Izgubili su kucu, ulicu, ime na vratima. Jedno im niko nije mogao uzeti. Roman o odrastanju u tuđini, o porodici koja se ne predaje - i o vezi starijoj od rata, od granica, od vremena.